Nije važno što smo pali, važno je da ustanemo

Mogao bih, kao glavni urednik e-novina, da nekoliko tomova knjiga napišem šta nam se dešavalo poslednjih osam godina; kako smo verovali, kako su nas prevarili, kako je Srbija poslednja crna rupa sveta, kako su ljudi đubrad, kako su politike gore od svih kurvi, ali – neću; sve što nam se desilo ima samo jedan trijumf – naučili smo i saznali da imamo najbolje čitaoce na planeti; uspeli smo da budemo regionalni portal, ali tako da uz sebe vežemo ljude, svejedno, Bošnjake, Hrvate, Albance, čak i Srbe, koji su dolazili na e-novine da provere da li su normalni jer neće da se ubijaju, ne žele da se kolju, groze se genocida, ratnih zločina, mržnje. Ovde su uvek bili dobrodošli. I da ništa drugo nismo uradili – to je dovoljno. Danas, veliki deo emigracije all over the world, žali jer više nema e-novina. Žalimo i mi, ali ne odustajemo. Verujemo u neki dan kad ćemo se svi opet sresti na nekom novom portalu, da nastavimo tamo gde smo stali. Ubila nas je stoka, srpska. Što im nećemo zaboraviti: kao što nećemo ništa zaboraviti – kriminal, izdaju, ignorisanje i nekadašnje prijatelje koji su se poneli kao pizde. Svejedno što se proglašavaju Slobodarima Slobode, ostaje činjenica da su nas na cedilu ostavili oni kojima smo najviše pomogli, što jeste životna pouka, naročito kad je reč o parama i fondovima i kurvanju. Neka danas uživaju naši neprijatelji; neka se vesele Peščanik i Đorđe Vukadinović; neka Vukašin Obradović i njegov parapolitički NUNS naprave party; neka se BIRN opusti telom Gordane Igrić; neka uživaju DSS, Zveri, Obraz i ostali proruski prolivi; neka cveta veselje među onima koji su nas mrzeli – a, svi su nas mrzeli. Jer smo svima rekli šta je pop, a šta bob; nekai ovi što dave Beograd demonstriraju do besvesti, neka svi kukaju o cenzuri, neka se svi međusobno pojebu, što već i čine – ali, ostaće činjenica da je nestao medij za koji niko nije bio zainteresovan, ni vlast, ni opozicija, ni EU, ni pičke američke, ni Kuća neljudskih prava, nitko. Privatno, da vam kažem: ako već moramo da nestanemo, bolje da nestanemo tako da nas niko ne voli; obećavam, kad se vratimo – pod uslovom da se vratimo, a vratićemo se – jebaćemo vas tek. U lepšoj rezoluciji, sa androidom i gadgetima; bićemo vaša noćna mora. Mislite da ne može biti gore: biće gore, I promise. Ovo vam pokojne e-novine neće oprostiti. Stići će vas ruka iz groba, računajte na nas.