Tako su govorile e-novine

Iako ima dana kada je atmosfera u redakciji "kao na koncertu YU grupe", kako bi rekao kolega Tončić, uglavnom se mnogo dobro zabavljamo. I kad je najgore, kad napadaju sa svih strana, spolja, iznutra, dok rovare, pljuju neuko i nemušto. Naročito tad. I dok se neprijatelji ne usuđuju da polemišu s nama, možda zato što im pisanje nije jača strana, mi se borimo tekstovima. Njihov krajnji domet su tužbe i čaršijska ogovaranja, jer su "sve svoje tekstove ispričali konobaru" (opet Tončić). Kada sam 2013. postala deo redakcije e-novina, spontano sam počela da zapisujem izjave kolega, da beležim opaske i dijaloge i uživam u svakodnevnoj stand up komediji, koja je za razliku od ovih domaćih zapravo duhovita. Godinu i po dana kasnije shvatili smo da materijala ima dovoljno za knjigu. Srećom, nismo je objavili, pa smo tako izbegli (još jedan) finansijski gubitak. Umesto u štampanom izdanju, ono što smo govorili čitajte kako i dolikuje – u elektronskoj formi. Kako reagujemo na dnevne događaje, novinske naslove, užasne tekstove, vremenske nepogode, svakodnevni kretenizam, čitaćete u nekoliko cenzurisanih nastavaka, do 22. jula

On je poznat po tome što je pisao dupelizačke kratke forme.

Tončić, o izvesnom kolegi

***

Luković toliko viče da sam pomislio da daje intervju.

Tončić

***

Koje sam ja idiote uveo u novinarstvo!

Luković, kontemplira

***

Posle kažu prirodni priraštaj nizak! Svaki priraštaj je visok!

Tončić povodom okupljanja „Beliebera“, fanova Justina Biebera, u Knez Mihailovoj

***

Kaić: Je l’ imate neki sok?

Tončić: Ovde svako ko dođe donese nešto, pa makar i glupu ideju!

***

Provalila te Jasminka do koske! Kod Jasminke nemaš pravo žalbe!

Tončić Sandri povodom horoskopskih prognoza Jasminke Holclajtner

***

Prošao sam danas pored “Vuka” (restorana). Odišu bogatstvom, mamu im jebem.

Tončić

***

Ne morate da mi objašnjavate, nisam voditelj na vašoj televiziji.

Pera u telefonskom razgovoru sa nekim sa Prve TV

***

Danas nisam planirao da dođem, al’ kad sam već došao – nekom ću jebati majku!

Luković

***

Tončić: Gde nam je uputstvo za televizor?

Sandra: Uputstvo nam je palanačko.

Tončić: Polako postaješ klinički slučaj… a sličan se sličnom veseli! Što bi rekla Pevačica – dobrodošao u klub!

***

Kad će u ovu redakciju da dođe neko ko zna nešto o internetu?!

Milan

***

Na obali reke Tviter sedela sam i plakala.

Toma o tviterašima, općenito

***

Ko umre ujesen, za njega nema zime.

Toma

***

Tončić: Koliko bih voleo da je ovo naslov o meni!

Svi: Koji?

Tončić: Primao četiri državne plate!

***

Boki: Tomo, ti napravi karijeru od tog klanja!

Toma: Čudi me da baš ti to kažeš!

***

Bože, kako sam talentovan! Hvala ti, Bože, što si mi dao talenat da budem najbolji!

Luković

***

Okupiće pola drogiranog regiona!

Boki o mogućnosti da Orthodox Celts sviraju za Novu godinu ispred Skupštine

***

Tončić: Problem je u tome što je sad sintagma „bolja prošlost“…

Pavlica: Opravdanje komunističkih zločina?!

***

Počinje da se budi urednik u meni!

Luković, nakon kraćeg bolovanja

***

Ne znam zašto bi čovek morao da bude na nekom događaju da bi o njemu pisao! Više sam pisao o emisijama koje nisam gledao nego o onima koje sam gledao!

Luković

***

Komarčević: U horoskopu ti piše da ćeš sresti nekoga ko neverovatno podseća na neku dragu osobu iz prošlosti.

Tončić: Ja nemam dragu osobu, čak ni u prošlosti!

***

Tončić: Gde si se drogirao? Bio si u onom hipi-brlogu (Inex film)?

Komarčević: Nije bilo žive svirke…

Tončić: Bar nešto.

Komarčević: Bilo je pet soba sa pet stejdževa…

Tončić: Pet soba sa pet stejdževa? Obesiću se.

O dočeku Nove godine

***

Boki i Pera na sajtu UNS-a, tražeći nešto…

Pera: Klikni na ‘Budi član’!

***

Gledam ovu reklamu u Večernjim novostima i vidim nastavak svoje karijere – Zov i Kalibar!

Tončić

***

Boki: Pišem tekst koji će promeniti svet.

Pera: Ako se pojavi! Nemaš sad Tomu, nemaš nikoga… Baš si našao da menjaš svet kad sam ja u odelu! I to bez piva!

***

Luković: Gde je onaj psihopata?

Kaić: U WC-u.

Sandra: Otkud znaš na koga misli?!

***

Stomaklija je lek. Puno je Novo groblje izlečenih!

Tončić, dok čita Politiku

***

Markoviću, imam čast da te pozovem da dođeš da mi se diviš.

Luković

***

Glišić?! On je, bre, Rable na kreku!

Luković o tekstopiscu SMAK-a

***

Kad nemaš stav, lako je da budeš objektivan.

Tončić

***

Tončić: Nećemo valjda to da objavimo! (vest o smrti Širli Templ)

Sandra: Hoćemo.

Tončić: Zašto?

Sandra: Pa, između ostalog i zato što je Luković tako rekao…

Tončić: To je meni dovoljno!!!

***

Sandra (čita horoskop, pa proverava tačnost): Milanče, imaš pravne i zakonske probleme?

Milan: Uvek!

***

Ovo je neki moj ortak – Pokupio pogrešno dete iz vrtića.

Marko

***

Neću, bre, da mi neko gleda da l’ sam skrenuo s linije ili nisam. JA sam linija!

Luković

***

Vidiš, i moje detinjstvo je bilo čudno… Svi su hteli da učestvuju u “Zidu smrti”, a ja sam hteo da budem onaj što najavljuje!

Tončić

***

Voda Rosa je moj vekovni neprijatelj! Da u pustinji ležim i da umirem od žeđi i da mi neko da Rosu, rekao bih mu: “Puši Rosu”! Imam od Rose traume… Životne, lične i sportske! Taj metalni ukus, taj gorki ukus, taj kosovski ukus… taj nacistički ukus mi ne pominji!

Luković

***

Ovaj dan ću pamtiti bar naredna 24 časa!

Luković

***

Luković: Tomo, treba mi tvoja religioznost.

Toma: Jebiga, više nije tu.

***

Toma: Jebote, spot “Džamije lete” pogledan je 447.000 puta!

Sandra: U svetu pali golotinja, kod nas pale džamije.

***

Na divnom si putu, stičeš ljubomorne neprijatelje!

Luković Sandri

***

Luković: Kako se zove ono kad ima neki kult… pećina… mrak, vatra… i kad dolazi gola žena i goli muškarac je tu… Kako se to zove?

Sandra: Inicijacija?

Luković: Da, inicijacija!

***

Kad bih ga roknuo, ja bih se pravio lud. Slikao bih kao Leone Glembaj u dilkarnici.

Tončić

***

Tončić: Moram da gledam “Istražitelje”.

Luković: Čitaj moj tekst, možda nešto naučiš…

Tončić: Ako misliš da mogu, to je za mene velika čast…

Luković: Samo ako u njima osetiš Lukovićevu dobrotu.

***

Vidi, ova žena živela 122 godine. Kako to da izvedemo, u pičku materinu?! (…) Moj DNK je pašteta… Premijina pašteta u crevu!

Necin

***

Temperamentna Leskovčanka?! Možda joj znam majku!

Tončić čita Kurir

***

Na severu Nemačke mi je srce, u Bavarskoj su mi interesi!

Necin

***

– Sve vas pozdravljam iz Ženeve. B.

– Idi u pičku materinu! P.

Luković usmeno odgovara na Tončićev mejl

***

Idem na brainstorming. Samo mi fali brain. Storming imam.

Toma

***

Tončić (zove Sandru telefonom): Sandra, gde sam te zatekao?

Sandra: U Kragujevcu.

Tončić: Tako i zvučiš. K’o streljani đak.

***

Boki, napravi to malo… Nemoj da pominješ govornike, nemoj da pominješ goste, atmosfera nas ne interesuje, a hoću kompletan izveštaj!

Luković Tončiću povodom promocije Tončićeve knjige

***

Necin: Kako se jede u toj EU, gledaj!

Tončić: Šta se ložiš, obična šunka!

Necin: Za mene nijedna šunka nije obična!

***

Glas sa kosovskim dijalektom, po drugi put: Alo, Luković!

Luković: Ma, koji broj tražiš?!

Glas: Nema veze, ti si Luković…

Luković: Ne, ja sam Zoran Goranović! Koji broj tražiš, ima mnogo manijaka.

Glas: 06X XXXX08, Luković…

Luković: Ne, 09, ukucaj tu devetku i zapamti – ja sam Zoran Goranović, nemam veze sa tim Lukovićem. Pusti me, sa ženom sam i decom, slavim slavu…

Glas: Koju ti slavu slaviš?!

Luković: Puši, bre, kurac, šta te boli kurac sad koju slavu slavim?!

***

Menja Tončić kanale i dođe do Fashion TV: “Kosturi šetaju… kao u Tominoj (Tome Markovića) literaturi!“

***

Nisu obezbedili prevod sa albanskog, ali ja sam se koncentrisala, pažljivo slušala i sve sam ga razumela, jebote! Mnogo je dobar govor održao, veliki čovek!

Sandra o Ediju Rami

***

Luković: Sandra, kako se zove ono feng sheng?

Sandra: Feng shui?

Luković: Pa da, šta se smejete?! Vi ste moja Vikipedija, vi ste moje knjige!

***

Eto, šta uradi Luković. Maltretira ga godinama i on iskali bes na ženi i tašti.

Tončić, povodom vesti da je Đilas prebio ženu i taštu

***

Milan: Pustio sam nešto o depresiji.

Pera: To! To mi je omiljeno!

*Kraj prvog dela