Imamo novine kojih se svi plaše

Iako ima dana kada je atmosfera u redakciji "kao na koncertu YU grupe", kako bi rekao kolega Tončić, uglavnom se mnogo dobro zabavljamo. I kad je najgore, kad napadaju sa svih strana, spolja, iznutra, dok rovare, pljuju neuko i nemušto. Naročito tad. I dok se neprijatelji ne usuđuju da polemišu s nama, možda zato što im pisanje nije jača strana, mi se borimo tekstovima. Njihov krajnji domet su tužbe i čaršijska ogovaranja, jer su "sve svoje tekstove ispričali konobaru" (opet Tončić). Kada sam 2013. postala deo redakcije e-novina, spontano sam počela da zapisujem izjave kolega, da beležim opaske i dijaloge i uživam u svakodnevnoj stand up komediji, koja je za razliku od ovih domaćih zapravo duhovita. Godinu i po dana kasnije shvatili smo da materijala ima dovoljno za knjigu. Srećom, nismo je objavili, pa smo tako izbegli (još jedan) finansijski gubitak. Umesto u štampanom izdanju, ono što smo govorili čitajte kako i dolikuje – u elektronskoj formi. Kako reagujemo na dnevne događaje, novinske naslove, užasne tekstove, vremenske nepogode, svakodnevni kretenizam, čitaćete u nekoliko cenzurisanih nastavaka, do 22. jula

Ja sâm, ja sâm sam jači od BIRN-a!

Luković

***

Ma, šta će meni intervju kad sam ja pametniji od svih!

Tončić

***

Sad sam potpuno srušio koncepciju i sajta i života i plana.

Luković

***

Danas smo toliko pustili, da sutra možemo da finiširamo sa, jedno, 20-ak tekstova…

Luković

***

Luković: Politika Lukovića prema društvu i ljudima o kojima piše – dobro se dobrim vraća.

Tončić: Zato nas samo dobro snalazi!

***

Luković: Milanče, život pod Lukovićem nije lak. To ćeš sad da vidiš. Kako sam najbolji! Kako sam dobar! Kakav divan dan!

Sandra: Danas?! Ovaj kijamet?! Da li misliš sada na ljude koji leže kod kuće umotani u ćebad i papirne maramice dok pada ovo?!

Luković: Pada dobrota!

Tončić: Peki, idi, umij se, ispljuskaj se.

Luković: Što?! Pa da budem neko ko ne voli ljude?!

***

To me podseća na onog vojvodu Zaklanca… ovog, bre, Šupljikca!

Luković

***

Vetrovi snegova neka veju zle ljude, a mi u toplom, zato što znamo da smo dobri.

Luković

***

Milan: Je l’ ima neka serija „Žene s Dedinja“?

Sandra: Ima.

Milan: E, super. Ja ću da pravim seriju „Pederi s Vračara“

***

Kažite mi drugu reč za “proliv”. Ono na “d”. Kako se piše?

Luković

***

Luković: Da li je tu Milanče?

Milan: Jeste.

Luković: Volim te, Milanče. Eto, čisto da znaš… Možda će mi trebati neke slike. Jer – ljubav za ljubav, a sir za pare. Siriza za pare.

***

Ako hoćeš da vidiš ko je najveći ološ u ovoj državi, samo pogledaj spisak odlikovanih.

Tončić

***

Boki, ako si ti Mocart u novinarstvu, ja sam tvoj Salijeri!

Luković

***

Ja moram kao Pekić stalno da nosim diktafon oko vrata jer stalno nešto pametno smišljam.

Tončić

***

Dobro zvučiš za polumrtvu osobu.

Tončić, razgovara telefonom

***

Nije teško biti zvezda.

Luković

***

Mnogo sam srećan. Imamo novine kojih se svi plaše.

Luković

***

Biće otpušten svako ko u tekstu upotrebi reč “drugar”!

Luković

***

Kad bih mogao da uništim jedno pet karijera i života, srećniji bih bio, života mi.

Luković

***

Boki, daj mi još jedno pivo. Sad sam na odmoru, ništa ne radim. Za svoju dušu i za čir…

Luković

***

Boli me kurac, stavi šta hoćeš, koju god hoćeš sliku… Ubaci kepece, pičke… Muškarce, mostove, čelik, sočivo… Boli me kurac!

Luković, dogovara se s Milanom o opremi teksta

***

Dete ti nosi Ciciban cipelice, video sam.

Tončić Matiću

***

Oseća ti se Cica.

Sandra Lukoviću, nakon što je jeo luk sa ćevapima u ćevabdžinici “Cica”

***

Pišem tekstove, fusnote gratis.

Sandra, predlog oglasa

***

Boki, donesi mi jedno pivo da bih ti pustio tekst.

Luković

***

Zdravo, mama. Ništa, evo, upravo razmišljam o tome zašto nemam 16 godina, pa da pobegnem od kuće.

Tončić, u telefonskom razgovoru

***

Idem po pivo, da častim sebe što sam genije.

Luković

***

Znam tri Sandre. Jedna je Dančetović, druga si ti, a treća je Sandra Afrika.

Tončić, u razgovoru sa S. Orlović

***

Štampu treba zabraniti, majke mi. Medije treba zabraniti, samo e-novine treba da postoje.

Luković

***

Marko: Čekaj, tvoje selo je Vitkovac?

Sandra: Da, da, kod Kraljeva.

Marko: Bio sam tamo na jednoj seoskoj žurci.

Sandra: U Vitkovcu? A ja nikad nisam bila na žurci u Vitkovcu!

***

To kod tebe prelazi u filozofsku antropologiju, odnosno – opanjkavanje.

Tončić Sandri

***

Hoćeš Danicu Vučenić?! Kung fu voditelja!

Luković

***

Sandra: Boki, je l’ si čuo da je Vukčević rekao da će Tači biti uhapšen ako dođe u Beograd?

Tončić: Jede govna s lopatu.

Sandra: Pustiću vest, pa ću da ubacim to o Vukčeviću.

Tončić: Jednu rečenicu šmuljavu, nikakvu, ako baš moraš.

Uputstva starijeg kolege

***

Boki, znaš li šta sve finansira Ministarstvo kulture Hrvatske?! Između ostalog i tebe, al’ dobro sad…

Sandra

***

Boki, danas smo napravili veliki korak za čovečanstvo, a mali za Infostan.

Luković

***

Ja prvo mrzim debele Ruskinje, pa decu.

Milan

***

Luković: Ja sam se vratio Kaiću.

Marković: Vratio si se klasicima.

***

Imam genijalan naslov za tekst – Jutro u sudu!

Luković

***

Marko: Pusti ti Vlajka, al’ što se ubio Sokolović?

Tončić: Aj’ to se ubio, nego što se ubio s dva metka!

***

Sandra: Ovaj je kupio i prsten i pušku, prsten je bacio u reku i ubio sebe iz puške.

Tončić: Odlično.

Toma: Zar u pesmi nije pretio da ubije nju?

Sandra: Jeste, al’ ovaj iz novina je ubio sebe.

Tončić: Nije on iz novina, on je iz Leskovca.

***

Nekom Jerry, nekom Toma…

Toma, nakon Lukovićeve posete restoranu Jerry

***

Sandra: Lukoviću, dođi, opet me Boki napada što nisam reporter!

Luković: Boli te kurac!

Sandra: Nije da nisam poturala diktafone. Poturala sam diktafone još kad sam bila maloletna.

Luković: Ma, neću da dozvolim nijednom novinaru da postavi pitanje!

***

Luković: Boki, šaljem ti seks! Milicu Zavetnicu!

Tončić: Nemam šanse, voli Lavrova.

***

Sandra: Boki, šta misliš, ko ovde ima potencijal da postane masovni ubica? Ili bar ubica.

Tončić (posle dužeg razmišljanja): Otišli su.

***

Sandra: Toma je pustio Ivanu Žigon.

Luković: Koga je pustio, Pavla Pavlovića?

***

Luković: Sandra, pitaću te nešto, ali nemoj da se smeješ… Kako se zove ona pesma Crvene jabuke sa prvog albuma, nešto “Sarajlija, parajlija”?

Sandra: Dirli, dirli, dirlija?

***

Peki, ponekad te razumem što si bio urednik uglednog porno časopisa.

Tončić

***

Pišem protiv naroda jer protiv vlasti ne želim.

Tončić

***

Tončić: Život nije šećerlema…

Sandra: Bogami, tebi jeste…

***

 

Zvoni Tončiću telefon. Pre nego što se javi, promrmlja: Evo ga ludak!

Nakon što se javio: Gde si, genije!

***

Dobio sam uputstvo od urednika: Jebi im majku!

Tončić

***

Milanče, moraćeš nešto da uradiš za novine. Vrati se iz projekta u stvaran život.

Luković

***

Cela ideja našeg života je da iz dana u dan počinjemo od nule.

Luković

***

Luković: Tomo, kad neko zatrudni k’o Marija Magdalena, to je…

Toma: Bezgrešno začeće.

Tončić: To nije Magdalena.

Luković: Što si dosadan, bre!

***

Luković: Sandra, kako beše, Luča MIKROZOMA?

Sandra: Jao, pa ovo moram da zapišem!

Luković: Tebi je dan lepo počeo – zajebavanjem glavnog urednika!

***

Sandra (prelama Tončićev tekst): Da vidimo da li imamo neku lepu lobanju…

Tončić: Posle Tončić lud!

Sandra: Šta ću, moram da se uklapam, to je odlika inteligencije!

***

Videće me autor nepotpisanog teksta kojeg sam izjeb’o k’o konja… (Sandri) Ne ostavljaj olovku, tek sam počeo!

Tončić

***

Uspeli smo da se poseremo i na dolazak “orlića”! I to ne kroz jedan, nego kroz četiri teksta!

Luković, ponosno

***

Luković: Sandra, podseti me da imam sutra sastanak u 10:30.

Sandra: Osećam se kao Pegi u prvoj sezoni.

Tončić: Čekaj, Pegi beše…

Sandra: Iz “Mad Men”.

Tončić: A ja mislio “Ružna Beti”.

Sandra: To mora da se zapiše!

Luković (dovikuje): Šta?!

Sandra: Rekao mi Tončić da sam ružna!

Tončić: Nije istina! Vidiš kako falsifikuješ! Vidi se gde učiš zanat!

Luković: U e-novinama!

***

Narod koji ima ovakve poslovice ne treba da postoji. Čudno je da uopšte postoji.

Luković

***

Sandra: Ja ništa ne uzimam badava, briga me, imam priliv.

Tončić: Od toga ja nemam štete.

Sandra: Ali ni koristi.

Tončić: Nemati štete od Srbina velika je korist!

Sandra: Slažem se, to me je majka učila od kolevke!

***

Mržnja je moja jedina ljubav.

Tončić

***

Luković: Boki, super ti je ovo! (misli na vest)

Tončić: E, da sam znao da će urednik da me hvali zbog copy-paste, ubio bih se!

Milan: Ne valja kada te hvali, ne valja kada te kudi…

Tončić: Samo napred! Neka vas je što više! Ja sam najjači kad sam sam!

Luković: Boki, ti nikad nisi sam!

*Kraj četvrtog dela