Kanibal ante portas

Kako jedan talentovan, mlad i obrazovan čovek reaguje na svet koji mu je rođenjem nametnut i u kome mu se dešavaju: građanski rat, raspad zemlje za koju je učio da je najbolja moguća, tranzicija koja još više umrtvljuje ono malo oštrine i privlačnosti ideala koje je on mogao imati? Kakav može biti jedan autentičan i beskompromisan pogled na sve ono što nam se dešavalo i što će nas još dugo držati u šaci, kao pione nečije tuđe igre? Taj sveobuhvatni pogled, bolan ali i smehotresan, nudi nam odlična poezija Siniše Tucića, autora koji je na naše oči odbolovao sve zapadnoevropske sisteme mišljenja i osećanja, „nacrtao“ nam sve u stihovima. Radi se o poeziji jednog od najžešćih glasova nove srpske pesničke scene. Iz knjiga ovog autora može se videti kao na dlanu da je njemu odavno sve jasno i da nije kao većina zalutao u maglama, ma kakve one bile. Iz knjige u knjigu apsolvira Tucić, i za sebe i za nas, najteža pitanja epohe u kojoj živimo i to čini ne odričući se nijednog aspekta čoveka kao bića, emotivnog, misaonog, iracionanog, telesnog pre svega. To je i osobina svake dobre poezije, da čuva celinu ma kako se ona činila ugrožena od Zla. Tucić se upravo time poigrava, suvereno i duhovito. To je sasvim dovoljno za jednu pravu pesničku avanturu.

Nastavljamo feljton o knjigama Siniše Tucića, prelazimo u globalnu, pretežno informacijsku fazu pesnika. Pisaća mašina leži prašnjava i iskorišćena, kao i ideologije dvadesetog veka, Gutenberg je daleko sećanje, zakoračujemo u Nove domovine, možda najkompaktniju knjigu Siniše Tucića.

Nove domovine, Narodna knjiga, 2007 

Električne vile Ravijojle

Nove domovine, koje izlaze 2007. godine, donose poeziju Siniše Tucića u zrelom izdanju i na vrhuncu osobitog i smirenog izraza, primetno drugačijeg od anarhoidnog stila Krvave sise. Već u naslovu Novih domovina daje se možda centralna ideja celokupnog opusa ovog pesnika. Zato nije čudo što se najveći deo izabranih pesama u knjizi Pobacani pasvordi iz ove, treće Tucićeve knjige.

Možda bi se knjiga Nove domovine najbolje mogla sažeti u bodlerovski uzvik: Bilo gde, samo van ovog sveta! Ne samo zbog ideje koja je prožima već i zbog pesničkog postupka kojim nam se predočavaju sasvim bodlerovski, apdejtovani demonski prizori naše kiosk civilizacije. Kiosk civilizacija ime je antologijske pesme, kao i najkraća sintagma za svet u kome živimo, danas možda više nego ikada, posebno u Srbiji: Opseg naše civilizacije/ Staje u jedan kiosk/ Neko rukovodi/ Svakodnevno globalizuje/ A ti i ja/ Brojevi telefona/ Menjaju naše brojeve/ Ničeg drugog nemamo… /Okrenimo broj/ Da se čujemo. Autorova biblijska, mitska imaginacija daje istoriju pisma, seže od Od Heraklitovog kruga do interneta, od slika iz Altamire natrag u pećinu ikonice u windows-u, daje svojevrsnu evoluciju zla čemu je, inače, sklon u poeziji (pesma Doba noževa sa polomljenim drškama, Krvava sisa) sada u pesmi Kanibal ante portas. Nudi nam pesnik svoje virtuelne Rajeve (stih pesme Menjam se menjam: Simulakrum je moj anđeo zaštitnik) jer zaglavljeni smo u staračkoj, mrtvoj civilizaciji koja se entropijom još i besmisleno širi. Tucić nam nudi surf svojom pijanom net-lađom, kao i u Krvavoj sisi virtuozno, slika svoj Svet na plastično rasklapanje, tj. odličnu pesmu pod tim nazivom u kojoj lirsko ja pravi, konstruiše svet, čitav grad sa okolinom, uključujući verske objekte, vojsku, naoružanje, ali ne zaboravlja mržnju u vidu tri leša, zaklane ljude u tri boje, crnog, žutog i belog čoveka, zbog ideje multikulturalizma! U gradnji sveta postoji i Pitanje za decu u vrtiću/ Šta nam još nedostaje?/ – Pornografija! – sva deca u glas/ Dobro / Imamo mi i trafike… Duhovitost, ironija i cinizam Tucićevih pesama su epohalni. Apstrahovanje sveta, užasna vizura, data kao dečija igra, neretko je motiv kod Tucića.

Lešina starog sveta se odavno raspala, u prethodnim knjigama to je opisano, ostala je samo ideja Lepote i elektronska pustinja po kojoj jezdi lirsko ja. Ono nema nostalgiju ni za čim, čak ni za karbofiks lepkom iz detinjstva. Ciklus pesama iz Novih domovina u Pobacanim pasvordima se i zove Nemam nostalgiju po istoimenoj pesmi. Želja za bilo čim novim i nepriznavanje mitova o dobrim starim vremenima, o detinjstvu, govori o avangardnoj pesničkoj usmerenosti Siniše Tucića. O nostalgiji koju, međutim ima, Tucić će nam ispričati u svojoj sledećoj knjizi Metak (2012), u pesmi Kada se setim proleća 1999. Tu se radi o nostalgiji za vremenom kada se promena činila moguća, makar i pod bombama, jer sve je bolje od mrtvila i produžavanja agonije, od akademske laži i palanačke ušuškanosti koja je i uzrok tog istog bombardovanja: Izgubili smo nadu da će goreti ovaj grad/ i da će profesori ostati nemoćni.// Profesori književnosti ostali su isti/ u svojim malim kabinetima/ sa velikim pričama/ i debelim kovertama/ novčanicima u džepovima. Ovim stihovima Tucić precizno locira još uvek moćni izvor naše intelektualne bede i moralnog kraha, našeg izlaska iz civilizacije, bega u varvarstvo. Bolje je zato srušiti sve i početi iz početka nego tavoriti u nacionalističkom ludilu koje ubija gore od bombi. Radi se ovde o privlačnom anarhizmu, onom koji daje bar neku nadu.

Vratimo se Novim domovinama. Lirski subjekt Novih domovina umro je u taksiju (Ja sam umro u taksiju) kao u kapsuli savršenog otuđenja i pasivnosti, ni njegovom grobu nema traga, ni belega. Pomenuli smo ovaj motiv bega, iz zarobljenosti u telu i svetu, vožnje automobilom, kao autentično tucićevski. To je nedostižni Ideal, takva Smrt, jer smo ti i ja/ Osuđeni na malecki prostor/ Od klisure do klisure/ Od lesne zaravni do lesne zaravni/ Od magarca do magarca/ Od robota do robota (Zarobljenost). Ipak, privlačne nove domovine je možda moguće naći tamo gde su Beskrajne tehno-planine/ Električne vile Ravijojle gde su Iznenadni fluksusi/ Zanesenih nomada i pesnik, zauvek otuđen od ideje prirodnosti, pokušava da osmisli te predele u duhu zapadne metafizike i svoje postapokaliptične pozicije kao i apdejtovani biblijski Jov-surfer iz njegove pesme. Tucić se otiskuje na svoja putovanja i mračnom imaginacijom detektuje bolesne tačke naše civilizacije, hladno i oštro kao hirurg pri autopsiji. Jezički suvereno i veselo napisane Nove domovine čitaju se sa osmehom i ponekad grohotom, što govori da je optimizam samo u stilu i u čitaocu, u pesničkoj moći autora da se uopšte uhvati u koštac sa epohalnom tematikom i ne optereti nas, nego baš naprotiv, da je pošalje tamo gde joj je i mesto, u imaginaciju i u igru duha, u kritičko promišljanje, u pesnički postupak razvijanja do krajnjih granica i konsekvenci.

Generalni utisak, pored sličnosti motiva i postupaka, kada se uporedi odnos prema Zlu u knjigama Nove domovine i Metak je da se Nove domovine najviše bave pronalaženjem virtuelnog utočišta, pesničko ja protejski se preobražava (Menjam se, menjam) mešajući stvarno i irealno (npr. urnebesna fantazmagorija pesme Igralište), Nove domovine slikaju psiho-eksploziju informatičkog sveta i deluju pretežno globalno (Savet ruskog oca), bave se metafizičkim, krajnjim pitanima, i vedrijeg su tona, dok je knjiga Metak podnošenje računa, odgovor na zlo nacionalizma, na ratove devedesetih, ona problematizuje i poziciju umetnika u postratnom i postavangardnom ideološkom kontekstu i zato je sumornija u atmosferi.

Evo dobrog i kratkog filma o Siniši Tuciću, u kome se pojavljuje i književnik Slobodan Tišma, autorki Lorjane Lučić i Tanje Đurić, u produkciji Novosadske novinarske škole.

Nove domovine kao i šire Tucićeva poezija bodlerovski su i zbog drugih stvari, ne samo zbog pokušaja nalaženja veštačkih rajeva. Često se i u naslovima pesama (Temelji kao urbani sistemi, Jezik gradova, I ponovo u ulici) potencira da se u njima radi o opisima urbanog, gradskog, npr. novosadskih ulica i krajeva, međutim i tzv. priroda je kod Tucića samo druga urbanost, ona je post-priroda, deo čovekove imaginacije a ne nekakva majka ili koreni kojima se možemo vraćati. Kao što se Bodler užasavao jednostavnosti prirode i išao u pravcu egzotike i  ekstravagancije, perverzije, opijanja bilo čime, kod Tucića postoji čitav dijapazon elektronskih, plastičnih proteza i irealnih pejzaža koji u sadejstvu sa idejom raspadanja sveta i subjekta i s obzirom na duhovitost kojom su prikazani, na furioznost pesničkog postupka, približavaju Sinišu Tucića ocu moderne poezije, Šarlu Bodleru, tom nezadovoljniku i preziratelju malograđana i činovnika. Sličnosti koje takođe možemo na prvu loptu videti su: nepoćudnost, sklonost ekscesu, crni humor, oštrina u izrazu, strast, likovi boga i đavola, žestina, kao i odnos prema ljudskom telu, njegovim mirisima, odvratnostima, ushićenjima, zanosima, očekivanjima, obračunavanje sa telom u poeziji, njegovo komadanje i pokazivanje šta je, u stvari čovek, kroz sva vremena. I jedan i drugi pesnik otvorili su nam nove svetove i napravili nove jezike (kod Tucića je to jezik interneta i kompjutera) ne bi li uhvatili moderno, savremeno, njegove otrove i slasti, ponore i bezdane, svako na svoj način, i u svojoj epohi, i sve to sa svešću o prethodnicima i dugoj tradiciji pevanja i mišljenja.

Nove domovine

Nove domovine

Beskrajni tehno

Dok se slike mešaju

Automobilska vožnja

Beskrajni tehno-predeli

Beskrajne tehno-planine

Električne vile Ravijojle

Nedostupne preko mobilnih telefona

Džabe neko piše poruke

U automobilskoj vožnji

U tehno-predelu

Gore tehno-požari

Sve je zapaljivo

Zapaljeni kamen

Svetlosno se smeje

U tehno-predelu

Iznenadni fluksusi

Zanesenih nomada

Od domovine do domovine

Od sajta do sajta

Tišina je zapaljiva

Automobil je utišao motor

Točak prolazi pored bankine

Oponaša serpentine

Uvek zna kuda dalje

Uvek prolazi

Uvek fluksusi

Ultimativni protoci

Serpentine ubijaju

Svetle tehno-kanjoni

Hidrocentrala puni strujom

Tehno-muzika se čuje

A ja sam tu

Jadni mali intelektualac

Drug mi ide u manastir

U brdo.

 

Kiosk civilizacija

Šta fali kiosku

Na uglu naše ulice

Prošli smo one kišne večeri

Skupocene reklame

Mnogi ljudi

Žive od civilizacije

Civilizacija je sve

Kiosci, trafike

I telefonski brojevi

Možda je đavo

U grad ušao

I telefonski broj promenio

Sad se završava

Sa tri šestice

Tako je zahtevao

Veliki magnat

Broker na berzi

U svojim humanitarnim naporima

A kiosk

Usamljen stoji.

U našu ulicu

Svakog dana ulaze

Snabdevaju nas civilizacijom

Opseg naše civilizacije

Staje u jedan kiosk

Neko rukovodi

Svakodnevno globalizuje

A ti i ja

Brojevi telefona

Menjaju naše brojeve

Ničeg drugog nemamo

Osim kioska, trafike

Na uglu naše ulice

Skontali smo svet.

Okrenimo broj

Da se čujemo.

 

Svet na plastično rasklapanje

Treba nam samo jedna zaravan na planini

Da rasklopimo plastične stolice

Raširimo suncobrane

Stavimo žicu na kamen

I počnemo da pečemo roštilj.

A onda

Mogli bi i da razapnemo šator.

U stvari,

Treba nam malo veća kuća da letujemo.

Nešto kao kamp-kućica

Ali na rasklapanje.

Možda će nam jednog dana

Biti potrebno više kućica.

Nešto kao kamp naselje

I sanitarni čvor u njemu.

A zatim možemo da se igramo

Pa čitav grad da rasklopimo

I kuće i škole i puteve

A onda

Crkve, džamije, katedrale

Šta nas košta…

Upakovan materijal za rasklapanje

Donećemo kamionima

Nije glomazan.

I puške mogu biti na rasklapanje

I topovi i tenkovi

Pa čak i avioni

Ništa nije glomazno

I šta onda

A šta imamo?

Imamo reke, mostove, ljude

Imamo i dabrove

Koji grade brane.

Pitanje za decu u vrtiću:

Šta nam još nedostaje?

– Pornografija! – sva deca u glas.

Dobro,

Imamo mi i trafike

Na rasklapanje

U izlozima trafika porno-novine

A onda

Šta još možemo da rasklopimo

Vozove

Linije noćnih metroa

Metro izlazi iz dubine na zaravan

Imamo jednu zaravan

Šta nam je potrebno?

Tri zaklana čoveka,

Zaklana noževima na rasklapanje

Jednog crnog, jednog žutog, jednog belog

Da bi upotpunili sliku multikulturalizma

Razglednicu sa dalekih ostrva

To ti je život na rasklapanje.

 

WWW.BOG.COM

Može li Bog imati sopstveni sajt

Među milionima web prezentacija

Svega što je stvorio

Ili je to samo privilegija smrtnika

Običnih ljudi

Čovečanske bagre

Web dizajner Božjeg sajta

Slobodan je izbor Svevišnjeg

U ovoj opustošenoj vaseljeni

To može biti bilo ko

Pa čak i dobri stari lucifer

U dijalektičkom univerzumu

Koji bi za dobre pare

Uradio svojevrsni hipertekst

Sa desetinama šarenih linkova

I to može

Đavo sve može ovaplotiti

Pa čak i sopstvenu polemiku

Sa svemoćnim Tvorcem

đavo će stvoriti

E-mail adresu

[email protected]

Na koju će svom suparniku

Svakodnevno slati

Preteće satanističke poruke

Jehova će suzdržano odgovarati

Pritiskom strelice miša

Na ikonicu reply

Suočen sa đavoljim pismima

Bog će se svakodnevno boksovati

U sopstvenom inbox-u

A onda jednog dana

Ova dva stara znanca

Stupiće u sobu za četovanje

đavo će sjebati Boga

Jer će brže pisati poruke

Možda će jednog dana

Poželeti i da se vide

Izvan globalne mreže

Ali za to će biti kasno

Internet adrese i sajtovi

Otvaraju se evridejno

Uloga ovih momaka

Bespovratno se gubi

Dijahronije više nema

Jedino profitiraju provajderi

Posetioci Božjeg sajta

Negde će evaluirati

U raju ili u paklu

To više nije bitno.

 

Kanibal ante portas

Kroz pravce u lingvistici promišljao sam

Od prvih ljudoždera do dana današnjeg

Od Heraklitovog kruga do Interneta

Istoriju pisma.

Sve je počelo od slika

Pa je nastao strip

Od stripa ikona

Ikoničko pismo

Pa tek onda slovni znaci

Na primer

Latinica, glagoljica, ćirilica

Nauka o jeziku zalazila je u pozitivističke ćorsokake

Da bi se tek u XX veku izvukla iz okova dijahronije

I latila se sinhronijskog pristupa

A onda – puf

Internet

Povratak na ikonu

Povratak u pećinu

U pećini sajber-kanibal

Priključen na globalnu mrežu

YAHOO pretraživačem traži žrtve

Klikće, a strelica koju pokreće miš kompjutera

Označava ikonu

Otvara ikonu

Nema slovnih znakova

Pali Internet

U civilizaciji

Traži žrtvu

Dobrovoljca preko globalne mreže

KANIBAL ANTE PORTAS

Od pećine do Bil Gejtsa

Od ikone do ikone

Od sajta do sajta

Od sajta u pećinu

Žrtva je dobrovoljno ušla u pećinu

Kanibal je kamerom snimao egzekuciju

Pojeo je žrtvu

Zatvorio ikonu.

 

WWW.ELIFAS.COM, WWW.VIVALD.COM, WWW.SOFAR.COM

Bejaše čovek u United States of America

I taj čovek bejaše dobar i pravedan

I bojaše se Boga

I uklanjaše se oda zla

Dok je radio kao čistač parkinga

Pored jednog instituta

Za eksperimente sa genetski modifikovanom sojom.

Čovek imađaše ženu

I rodi mu se sedam sinova i tri kćeri.

Imao je i kuću

U južnom predgrađu Detroita.

Pravi American Dream

I sinovi njegovi sastajahu se

I pravljahu žurke kod kuće

Svaki svoga dana

I slahu te pozivahu

Tri sestre svoje

Da jedu i piju sa njima.

I sastaše se Gospod i sotona

Na jednom ostrvcetu

Nekoliko nautičkih milja

Udaljenom od Havane

Uz zvuke Cesarie Evore

I Gospod reče sotoni:

Otkuda ideš?

A sotona odgovori:

Prohodih zemlju zvanu

UNITED STATES OF AMERICA

Najviše sam se zadržao

Na institutu za eksperimente

sa genetski modifikovanom sojom.

Jesi li video čuvara parkinga

Nema onakoga čoveka u Americi

Dobra i pravedna

Koji se boji Boga i uklanja oda zla

Radi po četrnaest sati dnevno

A uz to

Kad dođe kući s posla

Gleda bejzbol utakmice

– upita Gospod sotonu.

A sotona reče Gospodu:

Uvedi recesiju u Detroit

U automobilsku industriju

Isprazni parkinge

I ostavi ga bez posla na ulici

I dotakni se svega što ima

Psovaće te u oči.

A Gospod reče sotoni:

Tada bih morao da kaznim na desetine hiljada

A ne samo njega, pojedinca

Danas je drugo vreme

Nema više pojedinaca

I da je Jov živ

Bio bi post-modernista

U svakom trenutku spreman

Za jedan Internet surf.

Evo, sve što ima neka je u tvojoj šaci

Samo na njega ne diži ruke

I ostavi mu jedan mali

Bil Gejtsov računar

I u njemu modem.

Posle tog razgovora

đavo je odneo šalu

uzeo čoveka pod svoje

I sve mu izgibe

Kuću tajfun odnese

A sinovi i kćeri umreše

Što od side i antraksa

Što u terorističkom napadu na kule bliznakinje

Direktor instituta

Na najsuroviji način

Uruči mu radnu knjižicu

I čoveka sabiše

I proteraše iz Detroita

Preko reke

U Vindsor

U drugu državu

U jednu malu vikendicu pored jezera

I priključiše ga na Internet

A tri sajta čuše šta ga zadesi

I dođoše svaki iz svojega linka:

www.elifas.com

www.vivald.com

i www.sofar.com

Počeše s njim da četuju

I on polako

Virtuelno ali sigurno

Preživljavaše jovovske muke

I znao je

Da kad izađe iz virtuelne stvarnosti

Bil Gejts će roniti krokodilske suze

A on

Sam u sobi

Na jezeru u vikendici

Popiće nes kafu

I potražiče humani zatvor

Sigurni stančić po podstanarskoj ceni

U kome će sve svoje

Možda virtuelno povratiti

I ponovo ići na bejzbol utakmice

A jovovske muke

Popadaće kao kraste

Po raznim sajtovima Interneta.

A može da bude i obrnuto

Čovek će sedeti skrhan na stolici

I niko mu ništa neće povratiti

Pa čak ni njegovu E-mail adresu.