Podne u Višem sudu

Photo: bubicazzz

U četvrtak sam, baš kao u sredu, opet bio u Višem sudu, izgleda na mojoj večitoj domicilnoj adresi. Osoblje mi se ljubazno javlja, sa smeškom. Ubeđeni su da sam ili stariji pripravnik ili privremeni sudac koji menja cenjenu koleginicu. Logično: svaki dan sam u sudu, nosim tašnu preko ramena, izgledam nadrkano, sudski se nosim – idealan po kroju počivše Snežane Malović!

Photo: bubicazzz

Situacija je bizzare; prošle godine nas je tužio Nebojša Spaić, ex-urednik Radija 202, ex-glavni urednik tjednika NIN, suvlasnik u firmama „Farmer & Spaić“ i „Kovačić & Spaić“. Objavili smo tekst koji mu se nije dopao, te je on lepo krenuo do advokatske firme Stojković & Prekajski, koji su mu fino sročili tužbicu na cirka duševnu bol od valjda milion dinara (celu sam kancelariju prevrnuo tragajući; ne mogu da nađem tužbu).

Suočen sa photo-mafijašima, potpuno sam zaboravio na ročište sa Spaićem; kad, eto, jedan od mojih retkih beogradskih prijatelja zove telefonom; javio mu se drugi čovek iz naslova firme „Kovačić & Spaić“, neće da učestvuje u hajci na e-novine kao foto-pljačkaši, hoće da povuče tužbu, ali da ja platim sudske troškove. Da se vidimo utroje? Da se vidimo.

Dođu i moj prijatelj i Spaić, stignem i ja. Pijem suludo dobro italijansko pivo i onako pitam Spaića što mi na tekst nije odgovorio tekstom, nego je otrčao do Stojkovića & Prekajskog, kako te, bre, ne mrzi da se tužakaš? Okleva Spaić da mi odgovori, ceni on mene – kaže, smejao se duhovitim tekstovima u kojima sam o njemu lično pisao. Toliko sam mu bio drag, otkriva, da je čak predložio, kad je postao šef u Ninu, da mi ponudi da pišem za taj ćirilični tjednik! Naravno, objašnjava on, predlog je odbijen; valjda na Kolegijumu, a možda i na drugom mestu, nisam baš pažljivo slušao. Sve je to lepo, naježio sam se jezom sreće, nego, reci, zašto nisi napisao odgovor na e-tekst? Onda Spaić kaže da se osetio uvređenim, valjda smo ga u tekstu ponižavali, ne sećam se teksta jer ga nisam ni pisao – te je odlučio da svrati iza ćoška, u firmu S&P, da Luković oseti šta je S&M.

Da se mi vratimo parama, konstruktivno predlažem. Šta želi Spaić? Spaić želi da povuče tužbu, ali tako da ja platim sudske troškove, malo više od tisuću eura, precizno 132.000 dinara. Kažem mu da ja sad, ovog časa, ali i narednog časa, tj. meseca, tj u dogledno vreme, nemam te novce. Može na odloženo, predlažem oprezno, recimo, do 1. oktobra. Spaić kaže da je to u redu. Ja kažem da to nije u redu, ali pristajem.

Photo: bubicazzz

Zašto sam pristao? Zato što je sutkinja u ovom kafkijanskom procesu Alberta Kamija (otkriće A. Apostolovskog iz „Politike“), nitko drugi no slavna Vesna Miljuš, žena poznata po svojim slavnim presudama protiv e-novina (recimo, slučaj tobožnjeg fotografa Šaponjića). To je ona ista Just A Woman koja je iz sudnice, s nekog potpuno drugog ročišta, izbacila Marka Matića, našeg urednika, samo zato što on radi u e-novinama!

Pod devizom „Koga Miljuš ujede i Spaića se plaši“, krenem u svoje domicilno ognjište, u Viši sud, ulica Timočka, Crveni krst, Belgrade. Hteo sam da opisujem kako je vetar veselo ćarlijao udarajući u odvratnu ružnu zgradu pravosuđa koja malovićevski podseća na zatvor, ali sam se predomislio čim sam kročio u hodnik na trećem spratu i na klupi, usamljenog, ugledao krvnog neprijatelja – advokata Čivtelića, onog koji organizuje sve procese photo-mafije protiv e-novina. Prizori horora u mojoj glavi na temu „Šta bih radio Čivteliću?“, nisu za javnost, opasni su za mlađe od 59 godina; uzdržim se gospodski, ipak sam ja iz Kraljeva, prođem pored smrada i pridružim se polovinama firmi „Stojković & Prekajski“ i „Kovačić & Spaić“, odnosno Stojkoviću i Spaiću.

Photo: bubicazzz

Čekamo da se gospođa Miljuš smiluje i da nas primi u zakazani termin, u 13.00 sati. Opuštena sutkinja kasni, ali nas nije zaboravila; posle svega petnaestak minuta, uđem u sudnicu bez „dobar dan“, „ljubim ruke“, „kako ste, gospođo“, sednem na jednu od tri zakovane stolice predviđene za tužene. Gde mi je advokat, pita me Vesnica. Pojma nemam, da me Spaić nije pozvao pre neki dan, ne bih ni znao da imamo ročište. Pa, je l’ još imate istog advokata, interesuje se madam Miljuš. Verovatno nemam, jer ga nema u sudnici, branim se od Vesne čije naočare u kombinaciji s nestašnim plavim loknama ne obećavaju summertima kad je living so easy.

Utvrđuje se da je tužba tužioca Nebojše Spaića povučena, proglašava Veki. Obavezuje se tuženi e-novine i Petar Luković iz Beograda, glavni i odgovorni urednik i zakonski zastupnik Javnog glasila e-novine da tužiocu na ime troškova postupka isplati ukupan iznos od 132.000 dinara do 1.10.2016. Slažete se? Svi klimamo glavom: slažemo se.

Photo: bubicazzz

Ali, Vesnu nešto muči. Kako ćete, pita me veselnica, tužiocu isplatiti pare? Kad je videla da gledam kroz nju, pokušala je da bude preciznija: – Mislim, hoćete li novac dati u kešu ili preko računa? Đe me nađe! – Zašto bi ovaj sud, a posebice vas, interesovala tehnika isplate? Mogu da mu platim preko računa, na ruke, preko kurira iz firme „Potrčko“, Western Uniona, Moneygrama, preko prijatelja, mogu pare da dam njegovom advokatu, ali što bi to vas zanimalo?

Vesna se okreće tužiocu: – Da li se slažete? Slaže se Spaić da ne pita kako ću mu dati pare, njemu je, vidim, samo važno da dobije pare. Što je još lepše, on stvarno veruje da će taj novac dobiti.

Potpišemo nešto na ćirilici što se zove Sudsko poravnjanje, a ja zaljubljeno gledam u Vesnin energični, kreativni potpis. Ustanem, uzmem onu sudsku crnu torbu, ne kažem ni „doviđenja“, ni „ćao“, ni „hvala“, ni „vidimo se“.

Izađem u hodnik, a Čivtelić nestao. Možda ga je netko masakrirao u muškom toaletu, gajim u grudima religioznu nadu. Kako ga do izlaza nisam video, ostaje poslednja mrvica optimizma da mu se nešto krvavo dogodilo.

Bože, pravde!