Matija Blebećković popričao sa Bogom

Matija uparađen za najvažniji susret: Pitaću ga specijalno za Kosovo i Metohiju

Photo: TANJUG

Matija Bećković je iz svoje tri poeme pročitao po jedan odlomak, stigao je čak i jednoj novinarki posvetiti knjigu. Dok je brisao naočale, naglo je probio zavesu i stao licem u lice sa Svevišnjim. Matija je pitao za prvi uzrok otcepljenja Kosova i ćeranje. Bog je rasejano trljao bradu. Matija je pitao za krajnji ishod i povratak izgubljenih teritorija. Bog je kršio prste, nakašljavajući se

Matija Blebećković iz Beograda je poželeo da dosegne Boga. Na promociji knjige Tri poeme u Srpskoj književnoj zadruzi, čitao je svoje religiozne poeme sve dok se nije pretvorio u slavu bezvremenog carstva poezije. Umalo nije zakasnio na davanje izjava Blicu, Novostima i besmrtnoj Politici, koji su uredno zabilježili Matijino vaznesenje.

Kad je malo došao k sebi (dok još ima kome), pred okupljenim novinarima evocirao je uspomene na vreme ono, kad je ukazanje neke pesme bio najvažniji datum naše kulturne istorije. To je bilo u predistoriji ovih poema. – Publike ima od svake ruke, a mi odlučujemo kojoj se obraćamo – rekao je Bećković, pokazujući da se on najčešće obraća publici Trojeručici.

Matija je tražio Boga, ali je ipak prije našao svoga recenzenta Stojana Đorđića. Recenzent je priznao da oseća kako je Matija u svojim poemama-esejima razgovarao sa Bogom lično. – “I danas nadahnuće božanskom instancijom i zamisao o komunikaciji s Bogom mogu biti podsticajni i plodonosni u mnogim oblastima stvaranja, pa i u književnoj umetnosti“, rekao je Đorđić pokazavši kako i izdavač i pisac itekako mogu imati koristi od te plodonosne komunikacije sa Svevišnjim.

Crnjanski, u dobrom raspoloženju: NIsam vidio Boga kad sam pisao poeme, ali mi je Bog rekao da je Matija skup

Photo: adevarul.ro

Recenzent religioznih poema Đorđić je još podvukao da nije bilo nimalo lako književno kontaktirati božansku instanciju, govoriti pesnički o Bogu, usred dinamičnih naučnih otkrića. Matija Bećković se tako pokazao pesnikom velikog dometa, intergalaktičkog i još dalje, još luđe, jer je izdavač njegovu knjigu proglasio “uspešnim odgovorom”. Bećkovića u vreme dok je pisao poeme nije bilo lako dobiti, jer je obitavao u višim sferama.

Bećkovićeve poeme na promociji su poređene sa Crnjanskijevim Stražilovom i Lamentom nad Beogradom, koje su proglašene za religiozne tako da samo to Matija sa izdavačima i recenzentima oseća. Nije onda ni čudo što urednik izdanja, Dragan Lakićević iz Srpske književne zadruge, izjavljuje: “Otkako se peva, peva se o Bogu Tvorcu i njegovom delu, a njegovo delo je sve, pa i poezija. Sabirnije nego dosad, Matija Bećković slavi Boga i njegovu tvorevinu, a to čini – poezijom koja obuhvata sve, pa i svog stvoritelja”, poantira Lakićević, pokazujući da ta “poezija koja obuhvata sve” nije obuhvatila samo stoleća demonske svetske poezije, nego srećom i njegov mozak.

Matija Bećković je iz svoje tri poeme pročitao po jedan odlomak, stigao je čak i jednoj novinarki posvetiti knjigu. Dok je brisao naočale, naglo je probio zavesu i stao licem u lice sa Svevišnjim. Matija je pitao za prvi uzrok otcepljenja najskuplje srpske reči i za ćeranje. Bog je rasejano trljao bradu. Matija je pitao za krajnji ishod i povratak izgubljenih teritorija. Bog je kršio prste, nakašljavajući se.

I Bogu izgleda bejaše preskupa Matijina najskuplja reč.