Ko ne voli Kustendorf, ogrešiće se o Gasprom

Mračna ceremonija zatvaranja Kustendorfa: Ko se dobro zagleda, ukazaće mu se Trojeručica u mraku

Photo: Zoran Petrović, lični fotograf Svetog Save

Dok Kusturica ne dobije priliku da režira u Holivudu, ostaje mu da se bavi kič spektaklima, najslabije produkcije, na pravoslavno-ruski način. Jedan od najvećih događaja u tom smislu odvio se sa japanskim rediteljem Kokijem Haseijem. Nakon što ga je Kusturica pozvao da dođe u Srbiju i posmatra svet svojim očima, sam Gospod Bog je Kokija, kako kaže, pogledao u Drvengradu. Pred drvengradskim hramom, srećno je razumeo značenje do tada šifrovanog šapata stvari i ljudi, i počeo je bolje da čuje. Nakon što je preživeo sveto tajno krštenje u Crkvi Svetog Save, sve njegove radosti i tuge našle su utočište, i zato se ove godine vratio u svoj duhovni dom

Kusturicolika Iskra s oduševljenjem je prenela izveštaje s ovogodišnjeg Kustendorfa. Pojedini inostrani novinari, prema Iskri, o Kusturici pišu kao da su hagiografi, smatrajući Emira Nemanju svecem jednog festivala koji je jedinstven u svetu.

Jedan američki novinar, prema Iskri, Kusturicu smatra “genijem, vrlo inteligentnim čovekom, društveno svesnim“, koji ima odlično oko i osećaj kada je film u pitanju. Kako je moguće da neko iz Amerike, te imperije zla u kojoj svi isto misle, ovako piše o Kusturici, i da li je to u međuvremenu Kusturica postao CIA agent, ostaće nepoznanica. Svi su složni u tome da je Kustendorf kao festival jedinstven u svetu po tome što se mogu gledati filmovi i razgovarati sa zanimljivim ljudima, ali sve to se može raditi i kod kuće. Osim toga, Kusturica i održava festival kod svoje kuće, gde je vrlo poznat i cenjen.

Koki Hasei i Koki Emir na svetom obredu krštenja, obavijeni tamom

Photo: Andrija Čivtelić, Emirov krsni asistent 

Poseban gost ove godine bio je Žak Odijar. On je predstavljen kao reditelj koji nikada ne bi snimio film u Americi, koji se gnuša Holivuda, mada je čovek najnormalnije priznao da trenutno snima film na engleskom jeziku, vestern sa američkim glumcima, holivudskim zvezdama, a da je i ideju za film dobio u razgovoru sa jednim američkim glumcem. Vidi se da retko ko deli sa Kusturicom njegovu antiameričku neurozu, ljudi najnormalnije koriste i ove i one mogućnosti, a svet je toliko velikodušan da možda i Kusturica dobije jednom priliku da režira u Holivudu, sada kad je američka štampa počela lepo da piše o njemu.

Dok se to ne dogodi, Kusturici ostaje da se bavi kič spektaklima, najslabije produkcije, na pravoslavno-ruski način. Jedan od najvećih događaja u tom smislu odvio se sa japanskim rediteljem Kokijem Haseijem. Nakon što ga je Kusturica pozvao da dođe u Srbiju i posmatra svet svojim očima, sam Gospod Bog je Kokija, kako kaže, pogledao u Drvengradu. Pred drvengradskim hramom, srećno je razumeo značenje do tada šifrovanog šapata stvari i ljudi, i počeo je bolje da čuje. Nakon što je preživeo sveto tajno krštenje u Crkvi Svetog Save, sve njegove radosti i tuge našle su utočište, i zato se ove godine vratio u svoj duhovni dom.

Dok su stajali u crkvi, priznao je nesrećni Koki, kum Emir predložio je da na početku duhovnog života uzme srpsko ime Stefan.  – Kume! Ovamo, kume Koki… – čuo se glas Emira Kusturice, kojem je ostalo da režira život, kada nema priliku da režira prave filmove. I Mažida Abdi, rediteljka, smatra da je Kustendorf poseban po tome što je imala priliku da upozna pravoslavne običaje, a posebno joj se svidela ikona Bogorodice Trojeručice u Crkvi Svetog Save, ispred koje je, kaže, upalila sveću.

To je taj nivo, izgleda, zbog kojeg Kustendorf više neće smeti biti izbrisan sa kulturne mape Evrope, kako je rekao Kusturica na zatvaranju. Ko ga bude brisao, znači da ima nešto protiv pravoslavlja, Gasproma i bratske Rusije. Svečanosti zatvaranja prisustvovao je i neizbežni ruski ambasador Čepurin, i svi su zajedno uživali u vatrometu.