Kad je žiri da dolazim čuo, beretku mi na glavu nazuo

Sa dodele nagrade Izbivriska detinja, peta nijansa crnila: Njegošu se svidela crvena beretka na glavi laureata

Photo: Vladika Danilo

Njegoš je, osim Izviiskre, poslao Simoviću povelju, plaketu i novčani iznos, što će mu biti vrlo tradicionalno uručeno uoči Dana Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću. Svojim dolaskom na svečanost, poštovanje Simovićevom delu i prestižnoj nagradi ukazali su raniji dobitnici Rajko Petrov Nogo i mitropolit Amfilohije, ambasador Rusije čestnejši Aleksandar Čepurin, neizostavni Ljubivoje Ršumović, Radomir Andrić kao predsednik UKS-kjuks-klana i mnogobrojni gosti među kojima ovog puta nije bilo Vasilija Ostroškog

Nakon mnogo truda, došavši na red posle Miodraga Pavlovića, Otrova Noge, Amfilohija Radovića i Milovana Danojlića, zaslužni kakademik i pesnik  Ljubomir Simović dobio je nagradu “Izviiskra Njegoševa” (poznatu još i kao “Izbivriska detinja”). Nagradu je dodelio konzorcij Eparhije budimljansko-nikšićke i kompanije “Mona”, vrlo osetljiv na prave pesničke vrednosti.  Ako ni zbog čega drugog, vredelo je akademika Simovića nagraditi zbog one pesme “Hriste Bože raspeti i sveti” koju su i crvene beretke pevale kao himnu po ratištima, pre nego okrvave ruke.

Hriste Bože, raspeti i sveti,
Pesnik Ljuba kroz oblake leti.
Leti preko nikšićkih visina,
Krila su mu mikrofon i bina.

Crvene beretke se postrojile u čast akademika Simovića: Leti preko nikšićkih visina, krila su mu mikrofon i bina

Photo: Legionar

Njegoš je, osim Izviiskre, poslao Simoviću povelju, plaketu i novčani iznos, što će mu biti vrlo tradicionalno uručeno uoči Dana Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću. Svojim dolaskom na svečanost, poštovanje Simovićevom delu i prestižnoj nagradi ukazali su raniji dobitnici Rajko Petrov Nogo i mitropolit Amfilohije, ambasador Rusije čestnejši Aleksandar Čepurin, neizostavni Ljubivoje Ršumović, Radomir Andrić kao predsednik UKS-kjuks-klana i mnogobrojni gosti među kojima ovog puta nije bilo Vasilija Ostroškog.

Kad je Risto da dolazim čuo
Za kalpak mi lovu zadenuo.
Kad je žiri da dolazim čuo
beretku mi na glavu nazuo.

Ovom prigodom pesnik je bio, kao i inače, slatokorečiv, pa je primetio da su Njegošu, kao pesniku vaseljenskih aspiracija, vladari uvek vezali oko ruku, nogu, pogotovo oko krila, ovozemaljske lance koji su ga prizemljivali (a gde drugo nego) na tlo jednog malog i ugroženog naroda, što im je Njegoš rado dopuštao. U slobodno vreme, Njegoš se pitao, kao i Simović i crvene beretke, šta je čovek u odnosu na Boga, svemir, naciju i narod, nacionalne mitove, religiju, istoriju, politiku i konačno na samoga sebe.

Sa tri prsta Njegoša sastav’mo,
Odlazimo na Kosovo tajno,
Odlazimo razvijati testo,
Odmorite sestro i nevesto.

Pesnik je takođe istakao da je još i pre Njegoša, kao Dositej, primetio veliku neslogu među Srbima. Srbija i Bosna i Hercegovina se oslobodila Turaka (što nikad nije pouzdano), ali Srbi nisu iskorenili mrzost na zakon i mrzost među sobom. Nesloge su setili i Sterija i Zmaj i Laza Kostić, koja će se vraćati kao gorki lajtmotiv koji se proteže kroz celu našu istoriju i poeziju sve do današnjih dana. Da nije pročitao Dositeja i Steriju i Njegoša i Zmaja i Lazu, ovaj akademik bi se, priznaje, osećao kao da nikad nije pročitao nikoga.

Zbogom Lazo, Njegoše i Risto,
Zbogom Zmaju, zbogom draga Iskro.
Zbogom žiri, nagrado i zimo
Odlazimo da je potrošimo.