Neću da budem Spajdermen, hoću da budem Matija

Matija Bećković primio nagradu umesto Spajdermena: Odlično je što u srpskom narodi postoji otpor prema pismenosti

Photo: TANJUG/ OKSANA TOSKIC

Kulturno-prosvetna zajednica uručila je izuzetnu Vukovu nagradu najizuzetnijem između deset dobitnika Matiji Bećkoviću, a pri tom nije zaboravila ni nešto manje izuzetne Ljubivoja Ršumovića i Miroslava Toholja. Spisak svih dosadašnjih dobitnika Vukove nagrade zaista je impozantan, rekao je generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednica, nagrađena su dela preko 500 najeminentnijih stvaralaca, kulturnih pregalaca, naučnika, profesora, ali i mecena kulture, što predstavlja jedan od temelja naše kulturne istorije. Sada se sa Bećkovićem, Toholjem i Ršumovićem ta kulturna istorija zaokružuje kao točak

Većina ovogodišnjih dobitnika bili su sprečeni da dođu na svečanost dodele nagrade, što naravno nije propustio najizuzetniji Blebećko. Bećkovića su, što je i sam osetio, odlikovali dvostruko: i Vukovom nagradom i čašću da se zahvali u ime nagrađenih, kao dvorska luda. Ta čast bi bila još veća da je na svečanost doveo i novog Vuka Karadžića, koji nam je danas potrebniji nego ikad, ali on nije došao jer ima dosta posla ali i zbog protivnika koji osporavaju njegov rad, kao što pljuju i na Bećka koji je (uz Milovana Vitezovića) za sada Vukov namesnik na zemlji.

Zadatak tog novog Vuka Karadžića, prema Bećkoviću, bi bio da uvede narodni jezik u književnost i vrati nas u 19. stoleće. Zašto, ako je to već uradio Vuk, a i Blebećko ga sledi sve do danas? Zato što se, što Bećka naročito boli, pokazalo da naša književnost ima neodoljivu potrebu da se odvaja od naroda i narodnog jezika (po tome je valjda i književnost). S druge strane je narod, sugerira Matija, koji ne može da nauči najjednostavniju azbuku na svetu ali je stvorio besmrtnu narodnu književnost. Bećko je pohvalio taj otpor opismenjavanju kod srpskog naroda, nadajući se širokom čitateljstvu za svoje knjige. Srpski narod nema poverenje u pismenost, ali zato je usmenost daleko razvijenija i to je put na kojem je srpski narod stvorio sve Bećkovićeve knjige.

Pas, nakon što su mu rekli da će dobiti novu plastičnu igračku

Photo: Sinan Alić

Bećković je takođe izrazio svoju zabrinutost što danas više niko ne piše ni onako kako govori, ni ono što govori, ni ono što misli, osim izgleda njega samog. Vuka najviše uznemirava, kaže Bećko, što narod piše kako ne govori, a govori kako ne misli. Niko i ne čita onako kako je napisano, čita između i ispod redova onako kako nije napisano, što možda i nije loše po Bećkovića, jer ko bi čitao zaozbiljno svo to smeće koje on izgovara po raznim binama. Zato je odlična stvar što narod nema veliko poverenje u pisanu književnost (pa ni u njegova sočinenija u kojima ponavlja taj narod), dok obrazovaniji svet i danas mrzi narodni jezik a samim tim i njegove besede. To, naravno, neće biti razlog da Matija kao pesnik ne traje sve dok bude živ.

Među dobitnicima Vukove nagrade je i šumski postgenocidni književnik Miroslav Toholj koji je od januara 1993. do decembra 1995. godine obavljao dužnost ministra informacija Republike Srpske, a po okončanju rata neko vreme bio je generalni direktor RTRS-a, a dopisni je član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, što su najvažnije karakteristike njegova književnog opusa. On je izjavio, nakon uručivanja nagrade, da oseća da nije završio sav posao, da još toga ima da odradi, kao i da će mu ova nagrada biti podsticaj. Izgleda da će se u narednom periodu raditi, kao književnik, još ustrajnije na stabilizaciji institucija u Republici Šumskoj iz Beograda.

Spajdermen poručio: Hoću da budem Matija, dosadilo mi se penjati po zgradama

Ljubivoje Ršumović, također jedan od dobitnika s kamare, bio je najinventivniji i poručio da Vuka Karadžića treba ponuditi kao novog literarnog junaka, kao dragoceni srpski brend, da ga deca i osetljivi upoznaju, sprijatelje se s njim i da ga zavole. Marko Kraljević, Mali Radojica, Banović Strahinja, Starina Novak imaju danas, ističe Ršumović, svoje ulice i svoje škole širom Srbije, oni su pravi junaci, ali nažalost nemaju pravih obožavalaca. Osuđeni da se o njima samo peva uz gusle, oni trpe podsmehe novokomponovanih fanova pop i rok zvezda, dok ih surovo poražavaju plastični Spajdermen, Hari Poter i Sunđer Bob.

Vaistinu, slažemo se, trebalo bi izraditi plastične figure ne samo Marka Kraljevića i Vuka Karadžića, nego bi pogotovo trebalo izraditi plastičnog Toholja, Ršumovića i Bećkovića, da se deca malo poigraju i ovogodišnjim laureatima izuzetne Vukove nagrade.