Metafore koje će preživeti

Razgovor o knjizi: Faruk Šehić i Ivana Peško

Photo: Bojan Tončić

Autor se i dalje bavi sveprisutnom traumom: "Dao bih sve da se rat nije dogodio, da je april ’92. i da kažem samo da ne bude rata, ništa me drugo ne zanima, ni nova država, ništa, samo da ljudi ne stradaju"

Neće pogrešiti čitalac koji u zbirci Faruka Šehića pronađe jednog od boraca koji iznova proživljavaju sećanja na rat i koji se, sasvim obično, to nam je poverio na promociji, razdvaja od osobe koju voli; nešto Maka Dizdara, Modru rijeku, srećno uglazbljenu avanturu, pa bit pesnike Amerike druge polovine prošlog veka. Šehićeve Moje rijeke, predstavljene, ne slučajno, u Beogradu (naziv toponima i adresa poznati redakciji), o Danu mladosti (izdavač Partizanska knjiga), vode čitaoca u svet nekih drugačijih zastava, od kojih, kako će kazati na promociji, nijedna ne budi bolne asocijacije: Zbratimljene zastave vijore na gordim jarbolima, jedan je od stihova koji pacifikuju, na Balkanu nedvosmisleno vojničko obeležje.  Nisu to zastave sukobljenih balkanskih plemena, nego Francuska i Nemačka, na Dan oslobođenja Francuske. To je asocijacija nekadašnjeg ratnika, zabeležena daleko od ratnih poprišta, u zemaljskom raju, na ušću Loare u Atlantik.

Photo: Bojan Tončić

Čitalac, dakle, neće pogrešiti, pogotovu ako pamti poslednje ratove i bezuspešne pokušaje pomirenja, ako zna da postoje ljudi koji će – takav je Faruk Šehić – tragati za ljudskim u sebi i drugima.

Šehić će iz ničim sputane slobode, doći u Beograd i da nam prenese komadić svoje poetike i naknadnih razmišljanja čoveka koji se seća strahota i patnji. Nakon toliko godina pisanja, povodom nove zbirke pesama, moglo bi se reći i malih filmskih scenarija, Faruk će Šehić podeliti sa čitaocima istinsku zabrinutost: “Bojim se jedino da li će moje metafore preživeti”. To konstatuje i sugeriše da knjiga može i da ne preživi, da “metafore imaju rok trajanja”.

“U zbirci tragedija nije jedina tema, iako sam se bavio sveprisutnom traumom, onim čime se inače bavim. Jer, najgori je zaborav, guranje pod tepih”, rekao je Šehić na promociji.

O Partizanskoj knjizi, novom ambicioznom izdavaču koji stoji iza Šehićeve knjige, prve u ediciji Stihija, govorio je suosnivač (uz Srđana Srđića) Vladimir Arsenić, naglasivši da je moto ove kuće Verovati, čitati, boriti se.

“Naš cilj je da objavljujemo knjige neafirmisanih, ali i afirmisanih, a mladih i kvalitetnih autora iz regiona, a iz inostranstva uglavnom pisce sa anglo-saksonskog područja, Nastojaćemo da ponovo reafirmišemo proces proizvodnje knjiga, rukopis ide od autora do urednika, potom lektora, korektora, do dizajnera”, rekao je Arsenić.