Četnici posustaše, Dru i Vanja nastaviše

I to se dešava: Vanja Ćalović, obučena, bez zoo-pomagala

Photo: TV Vijesti

Razočarani debaklom četničkih anti-nato protesta koji nisu uspeli čak ni da uzdrmaju vladu Mila Đukanovića, a kamoli nešto više od toga, neposredno pred novogodišnje praznike na crnogorskog premijera udarili su i najpoznatija podgorička ljubiteljka rasnih pasa i kvazinovinarska organizacija iz susedne Bosne i Hercegovine. U organizaciji ove zoofilsko-reketaške koalicije izvedena je loše režirana, ali po namerama izuzetno otrovna, predstava u kojoj je, na predlog Vanje Ćalović, Salivenov OCCRP dodelio “priznanje” Milu Đukanoviću kao “ličnosti godine u promovisanju kriminala, korupcije i necivilnog društva”

Kao salivena za Salivena: Vanja u letnjem izdanju

Photo: e-Paparazzo

Hronično frustrirani činjenicom da crnogorski premijer, uprkos njihovim višegodišnjim nastojanjima, uživa sve veći ugled i kredibilitet kako među crnogorskim građanima tako i na međunarodnom planu, Ćalović i Saliven su organizovali novu ujdurmu kako bi, kao ekskluzivni korisnici sredstava iz zapadnih fondova, svojim donatorima još jednom skrenuli pažnju na sebe i nekako ih ubedili da ulaganje u njih ipak nije do kraja uzaludno bacanje para.

U pokušaju da se izbore za bar malo prostora u crnogorskim opozicionim medijima, koji su prethodnih meseci bili rezervisani gotovo isključivo za četničku koaliciju u kojoj su, uprkos debaklu koji je doživela, ipak prepoznali daleko ozbiljnijeg igrača od “dalmatinke” Vanje Ćalović i njenog prijatelja reketaša iz Sarajeva Dru Salivena, pomenuti dvojac je osmislio nešto što je, valjda, trebalo da bude duhovito, a opet marketinško-politički delotvorno. Tako je sarajevski reketaški portal OCCRP, na predlog Vanje Ćalović “odao priznanje” Milu Đukanoviću za “svoj rad u stvaranju opresivne političke atmosfere i ekonomije koja se guši u korupciji i pranju novca“. Za to priznanje, prema navodima crnogorskih medija, Đukanovića je kandidovala izvršna direktorica Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), čuvena Vanja Ćalović.

Dalmatineri laju, karavani prolaze: Milo Đukanović, omiljena meta Vanje Ćalović

Izvor: www.gov.me

U grotesknom obrazloženju “priznanja”, u kojem se pored uobičajenih malicioznih konstrukcija, nesvesno otkriva i ono što najviše žulja njegove kreatore, navodi se sledeće: “Prvi posao mu je bio predsjednik Vlade Crne Gore. Predsjednik je ili premijer većim dijelom perioda od skoro tri decenije njegove karijere i života njegove zemlje. Dok sebe prikazuje kao progresivnog i prozapadnog lidera koji je nedavno pomogao svojoj zemlji u priključenju NATO-u i njenom putu ka pridruženju Evropskoj Uniji, izgradio je jednu od najposvećenijih kleptokratija i rajeva za organizovani kriminal u svijetu”.

Prema navodima crnogorskih pročetničkih medija, iz reketaškog OCCRP-a su tim povodom naveli da ovo “priznanje” zaista vide kao nagradu za životno dostignuće. Ćalović, koja je Đukanovića i tipovala kao metu za ovu vrstu novog primitivnog etiketiranja, poručila da je “nagrada zaslužena”.

Ustala je Crna Gora: Vanja, obična građanka koja pati od siromaštva

Photo: e-Paparazzo

“Đukanović, posljednji evropski diktator, zarobio je našu zemlju zbog svojih privatnih interesa i pretvorio je u sigurni raj za kriminalce. Dok su se on, njegova porodica i prijatelji obogatili, obični ljudi pate od siromaštva, nepravde i nepoštovanja zakona, a oni koji se usude da govore o korupciji postaju njegove mete”, rekla je Ćalović koja se u vreme Đukanovićeve “strahovlade” toliko napatila da joj duševne boli nisu iscelili ni milioni dolarskih i evro grantova sa kojima je, kao “obična građanka koja pati od siromaštva, nepravde i nepoštovanja zakona” nekako uspevala da preživi ova teška epska vremena.

Poput svog gangsterskog prijatelja iz OCCRP koji je u svom saopštenju nesvesno priznao da ga najviše žulja to što je Đukanović na Zapadu priznat kao “progresivni i prozapadni lider koji je nedavno pomogao svojoj zemlji u priključenju NATO-u“, tipičnom zamenom teza kao pokušajem skretanja pažnje sa svojih devijantnih ispada, Ćalović je takođe u svom obrazloženju morala da pomene i ono što nju lično najviše žulja. “Oni koji se usude da govore o korupciji postaju njegove mete“, napisala je Vanja providno pokušavajući da obelodanjivanje sopstvenih zoofilskih ispada, zapravo predstavlja osvetu “režima” za to što se usudila da govori o korupciji u vlasti. Ćalović je, međutim, prećutala da je reč o njenom kućnom video materijalu koji je, osvetom nekog nezadovoljnika iz njenog okruženja (a ko je bio frustriran nepravednom podelom donacija), dospeo u javnost i tako obelodanio sa kojih moralnih pozicija Ćalović kritikuje društvenu stvarnost u svojoj zemlji.

Žrtva strasti: Zbunjeni dalmatiner

Photo: ProtectTheAnimals.com

Pored pokušaja da zamenom teza u drugi plan gurne pitanje svoje sklonosti ka seksualnom zlostavljanju nedužnih životinja, direktorica MANS-a je prećutala i to da je javno lagala da je snimak navodno montiran, da bi, kad je na sudu pokrenuto pitanje utvrđivanja autentičnosti snimka (što bi nju, u slučaju da je govorila istinu, oslobodilo velikog bremena) njen advokat bio izričito protiv tog predloga!

S druge strane, medijski mafijaši iz OCCRP nisu propustili ni da, ovim veštački stvorenim povodom, ponove svoje ranije klevete na račun premijera Crne Gore ponovo prećutkujući sve one činjenice koje urušavaju njihove konstrukcije. Tako je Đukanović optužen da je “jedan od najgorih ljudi na čelu vlade u svijetu” koji je “državni novac davao prijateljima uključujući i one iz kruga organizovanog kriminala” zbog čega je “Crnu Goru ostavio u ogromnim dugovima”. Tvrdeći da je Đukanović gori čak i od Kim Džong Una, Asada, Mugabea, Lukašenka i mnogih drugih diktatora u svetu, tvorci ovog pamfleta ni jednom rečju nisu pojasnili koje je to kriminalce finansirao Đukanović niti koji je to novac, koji je navodno otišao njegovim prijateljima, a za koji sada navodno duguje Crna Gora?

Pored toga, u svom obrazloženju za dodelu “priznanja”, OCCRP se poslužio uobičajenim lažima i navođenjem neistinitih informacija pa se tako navodi da su optužbe protiv Đukanovića za šverc cigareta u Bariju odbačene nakon što se on pozvao na diplomatski imunitet, što je notorna neistina pošto su optužbe povučene odlukom tamošnjeg tužilaštva, bez ikakvog pozivanja na imunitet od strane Đukanovića koji je uostalom dobrovoljno pristao i da bude ispitan u tom slučaju iako na to nije imao zakonsku obavezu.

Sve što može dalmatiner, može i Drew: Legendarni Sullivan, OCCRP reketaš

Photo: drewsullivan.com

U koktelu prednovogodišnjih pijanih laži našla se i tvrdnja da je OCCRP “pronašao ostvro” koje posjeduje Đukanovićev dobar prijatelj Stanko Subotić “kontroverzni biznismen koji je tri puta optužen, ali nikad nije osuđen za aktivnosti povezane sa krijumčarenjem cigareta”. Namerno prećutkujući činjenice da su sve optužbe protiv Subotića bile lansirane iz istog centra i da je po svima njima pravosnažno oslobođen nakon što je dokazano da su bile konstruisane i neistinite, Saliven je dodao da se to ostrvo i danas “koristi za krijumčarenje cigareta”. Zašto bi se, pak, za tu namenu koristilo ostrvo bez ikakve infrastrukture kada, kako tvrde Saliven i Ćalović, Đukanović u svojim rukama ima mafijašku državu, ovaj šizofreni dvojac nije uspeo da objasni.

Crna Gora, srce nudizma: Vanja u trenucima predaha

Photo: e-Paparazzo

Na Đukanovićev račun izneta je i optužba da je od Crne Gore “napravio sigurni raj za veliki broj kontroverznih osoba iz kruga organizovanog kriminala, uključujući Darka Šarića, Stanka Subotića, Nasera Keljmendija, Safeta Kalića, Brana Mićunovića i druge”. Opet prećutkujući da je Šarić upravo zahvaljući važnoj ulozi crnogorskih službi bezbednosti završio pred sudom u Srbiji, da je Keljemndi takođe iza rešetaka, da je Kalić na zahtev crnogorskih organa isporučen toj zemlji kako bi pred crnogorskim pravosuđem bio procesuiran.

Za kraj, OCCRP je ostavio i priču o Prvoj banci, čiji je samo jedan od suvlasnika brat crnogorskog premijera Aco Đukanović. Optužujući Mila Đukanovića da je solventnost te banke održavana državnim novcem, Saliven je smatrao da je dovoljno da napiše da “nema dokaza da je taj novac vraćen” pa da njegove optužbe automatski budu prihvaćene kao neupitne. Po toj uvrnutoj logici dovoljno je da neko iznese sumnju bez ikakvih dokaza, pa da na snagu automatski stupi prezumpcija krivice!

“Đukanović je, tokom 2015, uzeo kredit od skoro jedne milijarde američkih dolara za izgradnju dijela autoputa dužine 41 kilometar, povećavajući javni dug na više od 60 procenata BDP-a i kršeći evropske standarde zaduživanja”, navodi se takođe u Salivenovom pamfletu bez ikakvog preciziranja koji su to evropski standardi koje pominje – grčki, francuski, španski ili italijanski, koji svi do jednog višestruko prevazilaze zaduženost od 60 odsto BDP-a! O “krivici” Đukanovića zato što se usudio da pozajmi novac za izgradnju autoputa suvišno je i trošiti reči.

Sanja da bude nudista: Drew, lijepo lice OCCRP

Photo: OCCRP

Premijer Crne Gore optužen je i da je od 2006. davao državne garancije za kredite koje su uzele privatne kompanije, uključujući i dug Olega Deripaske, ruskog aluminijumskog tajkuna i bivšeg vlasnika podgoričkog Kombinata aluminijuma (KAP). Pri tome se prećutkuje da KAP generiše polovinu BDP-a Crne Gore, ali i to da je Đukanović, uprkos velikim pritiscima i pretnjama, koje su OCCRP i MANS zdušno podržavali, ipak imao snage da raskine ugovor sa Deripaskom onda kada je ruski oligarh izigrao svoje ugovorne obaveze.

Čak ni činjenica da je crnogorska policija hapsila čak i visoke funkcionere Đukanovićeve partije zbog sumnji na korupciju, nije bila dovoljna da uveri OCCRP da Crna Gora nije ni blizu onakva država kakvom je oni predstavljaju. “On (Đukanović) skoro i ne obraća pažnju na borbu protiv korupcije i povremeno vrši hapšenja, ali to je obično u njegovom ličnom interesu, kao što je nedavna optužba protiv jednog političkog protivnika“, navodi se u pamfletu uz očiglednu laž da je u pitanju politički protivnik pošto se za Svetozara Marovića može reći sve sem da je politički protivnik Mila Đukanovića.

Na kraju se preteći poručuje da će Crna Gora biti “raj za organizovani kriminal sve dok Đukanović zauvijek ne napusti funkciju”. Iako u pamfletu nije precizirano da li pojam “zauvijek” podrazumeva i njegovu fizičku likvidaciju, odgovor se da naslutiti, posebno ako se ima u vidu ko je preporučio ovu preteću “terapiju”. Uostalom zna se ko jedino može funkciju napustiti zauvijek!

“Međutim, Đukanović je dobar u izazivanju sukoba političkih interesa i do sada je izbjegao ozbiljne međunarodne sankcije”, zaključio je Saliven otkrivajući na kraju šta je ono što ga najviše žulja u čitavoj ovoj priči. Ono što posebno zabrinjava u poslednjem ispadu ove grupe smutljivaca nisu njihove isprazne i ničim argumentovane konstrukcije i izvrtanja, već činjenica da su u pitanju eksponenti ozbiljnih kriminalnih interesa koji imaju međunarodni karakter, zbog čega, za razliku od njihovih “argumenata”, izrečene pretnje nikako ne treba shvatati kao isprazne i neozbiljne.