Jad i čemer ruskog društva

Photo: Anna Matveeva

Tatjana Trubilina, predsednica mesnog odbora u zabačenom ruskom selu Teriberka na Barencovom moru, želela je nešto da razjasni. Nisu svih hiljadu stanovnika sela alkoholičari. Nisu svi depresivni. Niko nije izvršio samoubistvo, makar ne skoro. Štaviše, kaže ona, njeno polarno selo je „pravi raj“ ako volite divlje bibice, svežu ribu i mnogo snega. Trubilina je vodila bučnu i bezuspešnu kampanju za zabranu film Levijatan, koji je prošle godine osvojio Zlatni globus i bio nominovan za Oskara za najbolji strani film, piše Andrej Higins za „The New York Times“

Glavnom junaku filma, automehaničaru po imenu Kolja, život je uništio gradonačelnik, izmišljena i mnogo otrovnija verzija Tatjane Trubiline. Njegova žena Ljilja oduzima sebi život. Između neizbežno uzaludnih sukoba s državnim aparatom i Ruskom pravoslavnom crkvom, svi piju votku i padaju u depresiju. Kao i mnogi drugi kritičari filma u Rusiji, Turbilina smatra reditelja filma Andreja Zvjaginceva „izdajnikom“ rešenim da ukalja sve što je Rusija postigla pod predsednikom Vladimirom Putinom.

Mnogi njeni susedi misle drugačije. Niko ne voli da njegov dom prikažu kao bezdan tuge, ali mnogi se teše mišlju da Teriberka nije gora od bezbrojnih drugih mesta u prostranoj ruskoj unutrašnjosti. U selo su počeli da dolaze turisti otkako je film počeo da dobija brojne nagrade u inostranstvu. Neki su ljubitelji filma, ali većinom su to ljudi koji vole prirodu i privukli su ih veličanstvena lepota pokazana u filmu i brojni prikazi polarne svetlosti noću.

„Ljudi žele nešto egzotično, a mi smo na kraju sveta“, priča Olga Nikolajeva, direktorka obnovljenog doma kulture u Teriberki. Ona je organizovala projekciju filma u velikoj dvorani doma.

„Film nas je nas je naveo na razmišljanje o nekim ozbiljnijim problemima koje imamo u Rusiji“, kaže Nikolajeva i dodaje da su čak i seoski pijanci uživali gledajući svoje filmske verzije. Ona smatra da su neki stanovnici shvatili film previše doslovno, a ne da se bavi opštim temama, što se vidi i iz samog naslova. To je ime biblijskog čudovišta iz Knjige o Jovu, ali i naslov političkog traktata Tomasa Hobsa iz 17. veka o tome da je život „samostan, jadan, opak, surov i kratak“ bez delotvorne vlasti. Na prvi pogled, Teriberka uglavnom izgleda grozno kao što je prikazana u filmu, kao zbrka napuštenih drvenih kuća, trošnih betonskih zgrada i propalih dokova.